”Neprekidno prolazimo kroz privide. Tek što na sebe naviknemo, već smo stranci. Jesmo ovo mi, ili tek naše mogućnosti?”

Večiti dečak, pesnik, pisac, boem, scenarista, novinar i reditelj Mika Antić ime je koje nas prati od detinjstva i sa kojim smo preležali prve životne boli ali ono što je najbitnije naučili kako prolaziti kroz život a ipak ostati dete.
Njegovo utočište nikada nije bila stvarnost već je sve što je osećao, dodirivao i video bilo ono nerealno u njemu.

“Šta treba jutru da me uhodi? Da hoda za mnom na prstima. Valja vaspitavati tu prirodu. Zar ona ne razume da sam isuviše mnogostruk za ovaj pljosnati svet ? Živim užasno zbijen život. U stvari, ja sam san koji sebe sanja.”

Mika nas je naučio da hodamo koracima snova i da ne pristajemo. Naučio nas je buntu i nezaboravljanju na igru :

“Čim igra dobije pravila pretvara se u zamor.I sa igrom se treba igrati.”

Rođen je 14.marta 1932. godine u Mokrinu u kojem je završio osnovnu školu. Gimnaziju je pohađao u Kikindi i Pančevu a studirao je u Beogradu.
Posle par položenih ispita pridružuje se mornarici a po povratku kući odlučuje da se oženi. Poznat kao boem i ljubavnik, ženio se tri puta. Verovao je da ne postoje druge ljubavi već da se čoveku u životu stalno dešavaju samo prve ljubavi:

“Ako je zaista ljubav u pitanju tu brojanju nema mesta.”

Prema svojim rečima nikada nije napisao prvu pesmu, samo drugu. Prvu je u trećem osnovne za sastav prepisao iz knjige pesama Desanke Maksimović.
Od svoje druge pesme do smrti pisao je mnogo prerađujući stalno pesme, premeštajući ih iz jednog ciklusa u drugi, iz jedne zbirke u drugi praveći muku urednicima koji su objavljivali njegova dela. Kroz svoju poeziju Mika je zapravo pokušao da spozna sebe koristeći kao izvor uspomene i sećanja iz detinjstva.
Kada je saznao da je bolestan napisao je Horoskop i Tako zamišljam nebo, svoja dva testamenta.
U Horoskopu Mika se obraća sinu  i u toj zbirci iskazuje svu svoju brigu za njega:

 “Ćutanje ovog razgovora ostavljam u amanet svom sinu Vuku Antiću, sa prevelikom molbom da nikada ne pristane na čopor.”

U drugoj testamentarnoj knjizi Kako zamišljam nebo pokušao je da nam kaže da je jedina vredna komunikacija medju ljudima zvezdana komunikacija i završio je Besmrtnom pesmom.
Dana kada je Mika umro, 24.juna 1986.godine otvoreno je pismo adresovano na Dudu iz komšiluka sa pesnikovom željom :
Dudo,
Kad me budu iznosili, neka pročitaju Besmrtnu pesmu. A kad me pokopaju, neka Janika Balaž ili Tugomir odsvira Piro manda korkoro. Niko ne sme da mi drži govor.
M. Antić
Tako je i bilo. Besmrtna pesma je pročitana i niko nije držao govor:
http://kaleidoskop-rs.nemanja9.mycpanel.rs/2014/03/14/besmrtna-pesma-miroslav-mika-antic/
Leave a comment
1944