Pratite nas na:      Facebook      Instagram

Tag

hulio kortasar

0

O mačkama i piscima

Književnost

Suprotno uvrezenom misljenju, ove fotografije i izjave poznatih pisaca potvrdjuju da su macke najbolji covekov prijatelj:  “A cat has absolute emotional honesty: human beings, for one reason or another, may hide their feelings, but a cat does not.” —Ernest Hemingway…

0

Hulio Kortasar- Skolice (3)

Književnost
Saznanje da je zaljubljen u Magu ne znaci nikakav poraz niti vezivanje za nesto sto je prolazno i trosno; ljubav koja moze da se lisi svog predmeta, koja u nistavilu crpe svoju hranu, pridruzuje se mozda drugim silama, spaja ih i stapa u poriv koji ce jednom razneti onu utrobnu prijatnost tela nadutog od piva i przenih krompirica. Sve te reci koje je ispisivao u svesci, uz siroke zamahe rukom i zvizdanje, navodile su ga da puca od smeha. A onda se Traveler pojavljivao na prozoru i molio ga da zacuti…
Mozda je ljubav najvise obogacenje, darodavac bica; ali covek moze da izbegne njeno bumerang dejstvo samo ako je procerda, ako je prepusti zaboravu i ostane ponovo sam na tom stepeniku otvorene i pozorne stvarnosti. Ubijanje voljenog predmeta, kao sto je covek od davnina slutio, predstavlja cenu koju mora platiti da se ne zaustavi na tom stepeniku, kao sto Faustovo preklinjanje upuceno trenutku koji vec prolazi moze da ima smisla samo ukoliko taj trenutak biva istovremeno napusten, kao sto se prazna casa stavlja na sto. I tako redom, uz gorki mate.
Bilo bi tako lako da se organizuje koherentna sema, sklad, poredak misljenja i zivljenja. Dovoljno je uobicajeno licemerje, dovoljno je uzdici proslost na stepen iskustva, izvuci prednost od bora na licu i od svega prozivljenog sto se nazire u osmesima ili cutanjima onih koji imaju preko cetrdeset godina. Posle toga covek oblaci plavo odelo, zacesljava sede zaliske i pomiren sa svetom, ide na izlozbe slika, u Argentinsko udruzenje knjizevnika i u bar “Ricmond”. Pritajeni skepticizam, izgled kao da se covek odnekud vratio, svecani ulazak u zrelo doba, u brak, u ocevu propoved u vreme rostilja ili u vreme knjizice sa nedovoljnim ocenama. Kazem ti, jer sam dosta proziveo. Dosta sam i putovao. U mladosti. Govorim ti iz iskustva, sinko. Ti jos ne znas sta je zivot.
A sve to, inace tako smesno i ograniceno, moglo je da bude jos gore u nekim drugim ravnima, u meditiranju koje vazda ugrozavaju idola fori, reci koje izvitoperuju slutnje, uproscavajuca okostavanja, zamor koji iz dzepa sakoa vasi zastavu predaje. Moze da se desi da se izdaja pocini u potpunoj samoci, bez svedoka i saucesnika: pred samim sobom, onda kada covek uobrazava da je iznad licnih kompromisa i drama cula, iznad eticke torture izazvane spoznajom da pripada nekoj rasi ili barem jednom narodu ili jeziku. U najvecoj prividnoj slobodi, bez potrebe da nekome polazemo racune-napustanje partije, izlazenje sa raskrsca i bezanje bilo kojim od prigodnih puteva proglasavajuci ga nuznim ili jedinim. Maga je jedan od tih puteva, knjizevnost je druga (smesta spaliti svesku makar Gekrepten kr-si-la-ru-ke), lencarenje treci, meditiranje u vrazju mater cetvrti.
0

Hulio Kortasar-Školice (2)

Književnost

Dodirujem ti usta, prstom dodirujem rub tvojih usana i ocrtavam ih kao da izlaze iz moje ruke, kao da se tvoja usta po prvi put malko otvaraju, dovoljno je da zazmurim pa da se sve raspline i sve ponovo pocne, svaki put stvaram usta koja pozelim, usta koja moja ruka bira i crta na tvom licu, usta izabrana od svih mogucih suverenom slobodom mog sopstvenog izbora da ih svojom rukom iscrtavam na tvom licu, a koja se pukom slucajnoscu koju ne nastojim da shvatim, podudaraju bas sa ustima sto se smese, ispod ovih koja ti crta moja ruka.

Gledas me, gledas me izbliza, sve blize me gledas, zatim se igramo kiklopa, gledamo se iz sve vece blizine a oci postaju sve vece, priblizavaju se i pretapaju, kiklopi se gledaju i zbunjeno disu, a usta se srecu, bore se u toplom, grickaju se usnama, jedva prislanjaju jezik o zube, igraju se po odajama gde tezak vazduh struji donoseci znani miris i tisinu. Tada moje ruke uranjaju u tvoju kosu, lagano miluju dubinu tvoje kose dok se ljubimo kao da su nam usta puna cveca ili riba, zivih pokreta, tamnih miomirisa. Ako se ujedamo, ta bol je slatka, ako se davimo u kratkom ali stravicnom i istovremenom uzimanju daha, ta trenutna smrt je lepa. I samo je jedan sok iz usta i samo je jedan ukus zrelog voca, i ja osecam kako pored mene treperis kao mesec na vodi.
0

Hulio Kortasar-Školice

Književnost
I tako sam sreo Magu, koja je ne sluteci bila moj svedok i moja uhoda, tako sam nasao i razlog za nerviranje sto sam na sve to mislio, znajuci da mi je obicno lakse da mislim nego da budem, da u mom slucaju onaj ergo iz Dekartove sentence uopste nije ergo ni bilo sta slicno, tako smo isli Levom obalom, a Maga nije ni slutila da je moja uhoda i moj svedok, bezmerno se divila mojim raznovrsnim znanjima, mom poznavanju knjizevnosti pa cak i cool dzeza, sto je za nju predstavljalo nedokucivu tajnu. Zbog svega toga osecao sam se antagonijski blizak Magi, voleli smo se u jednoj dijalektici magneta i opiljka, napada i odbrane, lepote i zida. Pretpostavljam da je Maga gajila neke iluzije o meni, mora da je mislila da sam izlecen od predrasuda ili da postupno usvajam njega, kudikamo leprsavija i poeticnija predubedjenja. Usred nestalnog zadovoljstva, u jeku laznog primirja, ispruzio sam ruku i dotakao klupko Pariza, njegovu beskrajnu materiju koja samu sebe mota, magmu vazduha i onoga sto se ocrtavalo na prozoru, oblacke i potkrovlja, tada nije bilo nereda, tada je svet jos bio nesto skamenjeno i ustaljeno, igracka sastavljena od delova koji se okrecu na svojim sarkama, klupko ulica i drveca, imena i meseci. Nije bilo nekog nereda koji bi otvarao vrata iskupljenju, bilo je samo prljavstine i bede, casa sa ostacima piva, carapa u nekom uglu, bio je krevet koji je zaudarao na seks i na kosu, bila je jedna zena koja me je tankom i providnom rukom milovala po bedrima odgadjajuci ono milovanje koje ce me na cas otrgnuti sa te mrtve straze. Uvek prekasno, jer ma koliko vodili ljubav, sreca mora da je nesto drugo, nesto mozda i tuznije od ovog mira i zadovoljstva, nesto kao zvuk jednoroga ili zov sa ostrva, neki beskonacan pad u nepomicnost. Maga nije znala da su moji poljupci kao oci koje se otvaraju podalje od nje i da sam ja isao kao izvadjen iz sebe, prerucen u drugu figuru sveta, kao vrtoglavi kormilar na crnom pramcu koji sece vodu vremena i porice je.
0

Orkestar-Hulio Kortasar

Književnost

U sustini (ali bas ono sustinsko stalno izmice) bilo bi to ovako: do tog trenutka brinuo ga je citav niz pojedinacnih anomalija: lazni program, neodgovarajuci gledaoci, izmisljeni orkestar u kojem su vecinom bili laznjaci, dirigent koji nikako nije mogao da…

Close