Sils-Maria, Švajcarska, 2004. Fotograf: Patrick Lakey
Sa spartanskom disciplinom koja nikada nije prestajala da zapanjuje njegovog stanodavca-piljara, Niče bi ustajao svakog jutra sa bledim i još uvek sivim svitajućim nebom, i nakon što bi se umio hladnom vodom iz bokala i popio času mleka u svojoj sobi, radio bi bez prekida do 11 ujutru, osim u slučajevima kada se budio sa glavoboljama i mučninama.
Nakon toga bi otišao u šetnju kroz obližnju šumu ili bi hodao obalom jezera Silvaplana (ka zapadoistoku) ili jezera Siks (ka jugozapadu), zastajkujući povremeno kako bi zapisao trenutna razmišljanja u beležnicu koju je stalno nosio sa sobom. Vrativši se na kasni ručak u Hotel Alpenrose, Niče bi uzimao manje-više “privatan” ručak koji se sastojao od bifteka i “neverovatne” količine voća koja je, prema uverenju direktora hotela, bila glavni uzrok njegovih čestih stomačnih problema. Nakon ručka, ogrnuvši se dugačkim i pomalo otrcanim braon kaputom i naoružan kao i obično svojom beležnicom, olovkom i sivo-zelenim kišobranom kako bi zaklonio oči, krenuo bi u još dužu šetnju čak do Fleksera i njegovog veličanstvenog glečera. Vrativši se kući, negde između četiri-pet časova, momentalno bi nastavio sa svojim radom, osiguravši se prethodno dovoljnom količinom biskvita, seoskog hleba, meda (poslatog iz Hamburga), voća i šoljama čaja koje je pripremao sebi u ‘maloj sobi za ručavanje’ na spratu koja se nalazila pored njegove spavaće sobe, radio bi sve dok iscrpljen, ne bi ugasio sveću i otišao na spavanje u 11 časova.
Sils-Maria, Svajcarska 2004. Fotograf-Patrick Lakey
Kuca Fridriha Nicea, Sils-Maria, Svajcarska 2004. Fotograf: Patric Lackey