Ja volim srecu koja nije srecna
Pesmu koja miri zavadjene reci
Slobodu koja ima svoje robove
I usnu koja se kupuje za poljubac
Ja volim rec o koju se otimaju dve slike
I sliku nacrtanu na ocnom kapku iznutra
Cvetove koji se prepiru sa vremenom
U ime buducih plodova i prolecne casti
Ja volim sve sto se krece jer sve sto se krece
Krece se po zakonima mirovanja i smrti
Volim sve istine koje nisu obavezne
Jer prava istina je stidljiva kao miris
Ja volim jucerasnje neznosti
Da kazem svom telu “dosta” i da sanjam bilje
Prste oci sluh drugacije rasporedjene
U sumi negoli u telu